Gospodine Bariću, vi ste izuzetno hrabar čovek, a hrabrost je danas veoma retka odlika (i kod katolika i kod pravoslavaca). Hvala na ovoj vašoj voštanici.

Sa ovakvim Hrvatima moguce je pomirenje, - hvala gospodinu Baricu za tekst koji je napisao.

Ipak, mi moramo tragati za racionalnim objasnjenjem lli objasnjenjima hrvatskog genocida na Srbima, ciji je simbol Jasenovac. Iako se slazem sa ocenom da Katolicka Crkva nema odgovornost za Jasenovac, misljnja sam da dublje razloge za jedinstveni bratoubilacki zlocin ogromnih razmera treba traziti u iznudjenoj konverziji veceg broja pravoslavaca (Srba? Hrvata?) u katolicanstvo i hrvatstvo. Ovaj akt manje ili vise prisilne konverzije je svakako odgovornost Katolicke Crkve, mada ne i njegove zlocinacke posledice, - kaze se da je put u pakao poplocan dobrim namerama. Hrvati, kao insider-i procesa konverzije, mogu dati bolji odovor na pitanje o uzrocno posledicnoj vezi konverzije i zlocina, mada je ovo verovatno put kojim se redje ide, iako bi upravo ovo mogao biti put istinske nacionalne emancipacije Hrvata.

Zasto su Srbi narod sa tako malo samopostovanja i tako puno otpadnika? Zasto Srpska Pravoslavna Crkva ne uziva veci ugled u srpskom narodu? Pitanja za nas Srbe.

Branko ovde ne govori o svim tim dobrim ljudima koje vi pominjete. Ovde je reč o rimokatolicizmu (papizmu) kao izvitoperenom tumačenju Božje reči i delanju u pravcu širenja svog uticaja, a ne u slavu Boga.

Odavno nisam video losiji tekst i ni po nacinu pisanja ni po kolicini pojmovne konfuzije. Ovo je primer kako ne treba pisati. U prvi mah mi se ucinilo da teskoce u citanju stvara novo-hrvatski jezik nepotrebno prenatrpan anglicizmima, ali sam ipak zakljucio da covek ne zna da pise, ne zna da sroci recenicu, a kad se ucini da je nekom recenicom nesto prepoznatljivo ipak izrazeno to se uvek cini besmisleno. Recimo, koja je to misao reci: "Jasenovac je smrtna rana hriscanstva"? Nije u Jasenovcu ubijeno hriscanstvo, nije hriscanstvo ni osramoceno—osim ako autor ne izjednacava hriscanstvo sa katolicanstvom. U Jasenovcu su pobijene stotine hiljada Stba, Jevreja i Cigana, a ne "hriscanstvo" (mada su ubice bile katolicki hriscani).

Naravno da niko ne treba da bude proganjan zbog toga što su njegovi preci počinili zločin. Ali, mi ne možemo da zaboravimo Jasenovac i ne samo što ne možemo i ne smemo da zaboravimo, mi moramo stalno da govorimo o Jasenovcu. U današnjoj Srbiji govor o Jasenovcu je de facto cenzurisan; dopušteno je govoriti o srpskim zločinima u ratovima devedesetih, dopušteno je čak i falsifikovati istoriju i govoriti o zločinima koje su Srbi navodno počinili nad Jevrejima, dopušteno je objavljivati gnusnu laž kako su Srbi patentirali gasnu komoru...

Ali, mada diskurs o Jasenovcu nije formalno zabranjen, činjenica je da takvog diskursa nema u našim medijima niti na našem univerzitetu. Činjenica je da svako ko progovori o holokaustu biva žigosan kao srpski nacionalista. U današnjoj Srbiji, govor o holokaustu je cenzurisan.

Cilj svih aktuelnih polemika među istoričarima i drugim intelektualcima, ali i medijskih kampanja (posebno Druge Srbije) jeste negacija istine o holokaustu, negacija istine o Jasenovcu.

Ja verujem da gospodin Barić ima najbolje namere, ali je, nažalost, jedina funkcija ovog njegovog teksta, bez obzira na njegove namere, relativizacija zločina koji nosi ime Jasenovac.

@Jasenovac

Dobro ste primitili otsustvo "diskursa", kako kazete o Jasenovcu u Srbiji (ne postoji ni u Hrvataskoj, osim u Tomsonovim pesmama i u tom "muzeju" koji je s pravom Zurof nazvao "postmodernisticko djubre"). Ali do koje mere zapravo otsustvo Jasenovca od posle drgog svetskog rata sve do danas obelezava Srbe i srbiju dobro je objasnio Jivan Culibrk u ovom govoru koji je veoma instruktivan:

http://www.youtube.com/watch?v=Wr2uHfD2JPY

Štovani gosn. Bariću,

Vaš je prilog, nema mjesta sumnji, značajan. Nemojte se naći, lijepo molim, uvrijeđenim nekim od komentara. Što ste drugo, uostalom, nakon svega mogli očekivati? Nije, s druge strane, lijepo od komentatora odbacivati što ste rekli na osnovu ćutnji ili nepažljivo pročitana iskaza.

Vaš tekst, nesumnjivo hrabar i intirgirajuć, ostavlja čitalaštvo zbunjenim jer više bolnih pitanja čini otvorenim, štoviše, učinilo bi se gdjekome da se gdjegdje sol na još uvijek otvorene rane sipa.

Mislim da bi bilo lijepo kada biste, raščanivši strasti od ljubopitljivosti, pribrojili konkretne zamjerke u zboj odgovora koje bih bio slobodan očekivati u nekom obimnijem prilogu.

Dužni ste, nema dvojbe, dati precizniju ekspoziciju. Pa bismo potom mogli pokrenuti raspru jer ste u jednom potpuno u pravu: odnosi Srba i Hrvata jesu stožer kako novije povijesti, tako i razborite politike na Balkanu.

S obzirom na značaj predmeta, s taj prilog čekam s nestrpljenjem.

Kao praunuk od ustaša ubijenog pradede u Aradu 1915, kao unuk ubijenog dede od ustaša u Opuzenu 1941 i kao sin od ustaša ubijenog oca u Mostaru 1992 godine, molim i zahtevam od moderatora i redakcije NSPM da se na stranicama NSPM onemogući da se bilo ko moli za ustaše bez iskrenog i jasnog pokajanja,a i sa njim, sa pokajanjem. Onaj traži oprost od katoličke crkve, a katolička crkva im je oprostila, lično papa Jovan Pavle Drugi prilikom posete Hrvatskoj. Koji merbidni cinizam. Nisam se uverio nikada da se bilo koji ustaški sin stidi ili kaje oni se ponose, još se žale što se svako normalan njih kloni i gnuša. Pa i normalni Hrvati.Hoće da budu ljudi i hoće oprost. Meni njihovo izvinjenje i kajanje ne treba. Još manje mi trebaju objašnjenja i demonstracije tipa "jesmo pobili smo vas i nismo nikada nikome odgovarali i nećemo, zaštićeni smo i imamo imunitet da nećemo biti kažnjeni". Što se mene tiče neka vas đavo kažnjava. Niti ću vas tužiti niti ću vam se svetitii niti ću vam oprostiti. Vi ste đavolji i neka on, đavo, o vama brine i o vama se stara. Prokleti da ste i na ovom na onom svetu. I vi i vaša država i vaša crkva. Na vijeki vjekova. Amen.

Srbin je sve rekao.Svaka čast.
Dok smo mi Srbi opraštali, Hrvati s muslimanskim cvijećem su zla ponavljali.Oprosta više nema.Nas je sve manje. Naših sela, varošica, gradova, nema.Tamo više nema nikoga. Tamo je ostao samo strah koji se širi domovima sijača zla.

@Srbin

Tako je sine..Sve si rekao..Nema se šta dodati..

Mislim da nije problem samo odnos druge Srbije prema Jasenovcu. I mi, mi koji za sebe verujemo da smo srpski patrioti, na neki način, verovatno pod uticajem užasne antisrpske i uopšte rasističke propagande, nedovoljno mislimo o Jasenovcu i još manje govorimo o Jasenovcu. Jasenovca se setimo tek kada se dogodi neki strašan incident, kad kap prelije čašu. Nedavno nas je brutalni revizionizam nekih drugosrbijanskih istoričarki podsetio na Jasenovac; na sličan način setili smo se Jasenovca kada je jedan od službenika vlade (Dimitrijević) afrimativno govorio o novoj (negacionističkoj) postavci muzeja u Jasenovcu. Da li je moguće da se Jasenovca sećamo tek onda kad nas ovako strašni incidenti na to nateraju? Da li je moguće da smo i mi, srpski patrioti, zaboravili Jasenovac? Jasenovac je najvažnije mesto naše novije istorije i kao što je neko rekao da je posle Aušvica nemoguće pisati poeziju, tako i mi moramo da shvatimo da ne možemo da se ponašamo, da mislimo, pišemo ili u bilo kom smislu delujemo kao da Jasenovca nije bilo. Nažalost, Jasenovac nas trajno obeležava i koliko god bilo bolno sećanje na Jasenovac, mi ne smemo da potiskujemo ovu traumu, mi moramo da skupimo hrabrosti i da u svakoj prilici otvoreno govorimo o Jasenovcu!

Ovaj Barićev tekst se ne može razumeti bez znanja antropologije. Zato kao ključ predlažem da pogledate u Enciklopediji Britaniki odrednice kanibalizam i kanibalski rituali. Očigledno da niko nije shvatio o čemu se u ovom tekstu radi. E, sad, ko da se smara sa enciklopedijom. Zato ću vas podsetiti na jednu epizodu serijala "Gusari sa Kariba" kada ljudoždersko pleme hvata kapetana Džeka Sparoua i stavlja ga na lomaču. Dok pale lomaču onome na lomači se obraćaju i mole ga kao božanstvo, ali ga ipak pojedu "Milost, milost" To je slično sa Barićevom "..sva mi je milost po Srbima"... Pod noge kapetana Sparoua na lomači stavljaju svoje amajlije, Barić bi rekao ..."svoje golo U staviću pod noge pravoslavnog križa"... Svom vraču kanibali daju deo svog plena, dakle deo ljudskog tela koje im je zapalo da ga pojedu zamotano kao tajna, i to daju vraču. Barić kaže..."svoj krst odneću pod skute katoličkog križa"...
Mogu vam reći da i u nekalibalskim ritualima jedenja postoji neke analogije. Na primer i mi prilikom slave ljubimo hleb. Dakle ustaški zločin je možda ponajprije reaktivacija zaboravljenog kanibalizma u Hrvata, a i instrumentalizacija kanibalizma u svrhu političkog i religijskog misionarstva.

Onaj "BETONSKI CVIJET" u Jasenovcu jesu - ogromna slova U.
Nepojmljiva srpska glupost.

Ko redovnije čita, recimo, NIN ili komentare na NSPM, zna da Rikard Barić ima svoje mišljenje i da ga javno i glasno iznosi u srpskoj štampi, pa nije ni tajna kako on gleda na odnose Hrvata i Srba. Uostalom, čini mi se da su neki komentatori to i konstatovali. Zato na komentare o ljudožderstvu ili upotrebi hrvatskog novogovora gledam kao na poruke neupućenih, jer je pero često brže od promišljanja. A da ne govorim o tome da će Srbin prvo da iskritikuje i ispljuje, a posle da se raspituje po kome je zapravo "opalio".

Za mene niti najmanje nije sporno da autor piše iskreno i od srca. To je, treba priznati, KVALITETAN pomak, ma kako gledali na pobude. U Hrvatskoj ima jako malo pojedinaca spremnih na korak koji je Barić učinio prema nama, uključujući i Puhovskog ili Mandića. Uostalom, hrišćanski je praštati, pa, uslovno rečeno, najveći hrišćani među nama nisu spremni da oproste Jasenovac. Jer, zločin genocida koji je tamo izvršen nad srpskim narodom je čudovišnih razmera. Prema tome, radi se o individualnom činu i on je tako i primljen, od jednih kao iskren i pozitivan, a od strane drugih gotovo kao ruganje.

E, pa tako će ići i pomirenje između dva naroda. Sporo, teško i uz obostranu nevericu. Zato je hrvatska tužba ipak dobrodošla, jer je na nju srpski odgovor protivtužba, te će se dva naroda pogledati preko istorijskih dokaza i možda, konačno, započeti pravi i ideološki neobojen dijalog. Ali, tek posle presude i njenog obrazloženja. Do tada, čekaćemo svako u svom rovu...

Moje poštovanje gospodinu Bariću. Ovo je vaš lični stav i ne može predstavljati ništa drugo, ali i takav je značajan pomak u Srpsko-Hrvatskim odnosima. Naivno je očekivati da će nekakve tužbe rešiti bilo šta, jer ni ubijenom ni ubici ne treba nekakva svetska "pravda" koja će reći ko je šta radio i ko je za šta kriv, već iskreno pokajanje i iskreni oproštaj. G. Barić vrlo dobro vidi šta je izgubljeno u Jasenovcu, i da je naneta nepopravljiva šteta generacijama dolazećih Hrvata koji neće moći imati normalne odnose sa Srbima znajući vrlo dobro šta su njihovi preci uradili. Samolaganje i odbacivanje krivice, smanjivanje i relativizovanje zločina i slično donosi privremeno smirenje, poput droge, a onda sve izbije na površinu prvom prilikom. I to je kazna koju će oni morati nositi, kao što će i Srbi večno morati da zaziru da im se to ne dogodi ponovo. Nikakvog zaborava tu niti ima niti može biti, to je breme života koji svi moraju nositi, voleli to ili ne.
Ali kako dalje? Slažem se da ovde ima puno Jugonostalgije, i sam je osećam, ali pomirenja za naših života niti ima niti može biti. Jedino donekle slično iskustvo, ali ni približno takvo, Srbi imaju sa Bugarima. A oni su i danas, posle skoro sto godina od prvog svetskog rata za nas završena priča iako su nam po mnogo čemu sličniji od Hrvata. Možda najviše čemu se možemo nadati je odnos današnje Rusije i Nemačke, nikave tu ljubavi i oproštaja nema, ali nema ni otvorene mržnje. Ima poslova, ima mogućnosti za strogo odvaganu saradnju na obostranu korist, i tu se priča završava.

Onaj dio komentara koji je općenito shvatio Jasenovac, ili jevrejskim modulom, ili mondenim liberalnim kanibalizmom, u principu nije trebao plamen voštanice kao oblik zimskog grijanja elitnog Beograda. Taj plamičak ne samo da je malen, nego je i drzak kao kompenzacija za energiju zločina.
Ljudi koji su komentirali crkve kao institucije sasvim sigurno nemaju pristanak tih institucija da ih interpretiraju. Neka provjere.

Sva vrijednost samog plamička je u njegovoj usamljenosti koja nastaje tek kad se ode sa groblja. Voštanica ne moli za oprost, ne moli ništa, ona je voštanica.
Ono što o(p)staje neshvatljivo je vidljiva milost koju donose konkretni Srbi u komentarima, bez kojih te milosti ne bi bilo ni u kozmosu. U njima je ta konkretna tvar, mogli su i oni tragovima kanibala, ali nisu. S njima sam imao sastanak u Jasenovcu, jer bez njih ne mogu izaći iz grijeha potomstva.
I zato nisam želio da drugi dođu, jer mi ocu nisu prva braća, pa nisu ni meni. Rečeno mi je – Srbi će ti doći, zapali to njima u slavu. I jesam.

Rekao bi Gandi – napravi test sa istinom.
Nisam ni to, nego sa milošću.
Kome je do morala u politici neka ostane uz NSPM.

Čitam g. Barića neko vreme i ne mogu da kažem da ga ne poštujem, ali mislim da njegov, pomalo čudan način izražavanja, dolazi od činjenice da je on - pesnik, romantičar sigurno, a možda sveštenik ili filozof. Ovo izjavljujem u nimalo ponižavajućem kontekstu, naprotiv.

Ali, realnost obično demantuje pesnike, pa bih da malo zloupotrebim ovu kolumnu, i pitam one koji misle ovih dana o odnosima Srbije i Hrvatske:

- Koliko vas koji ovde pišete ovoga trenutka može da uzme svoj pasoš i ode u Hrvatsku, nimalo ne strepeći da li su na nekom "tajnom" spisku?

- Koliko vas je iskreno popričalo (ne preko interneta!) sa ijednim Hrvatom u zadnjih pet godina, ili barem od njihovog priznanja "Kosoves"?

- Koliko vas zna koliko Hrvati zaziru od Srba (iz Srbije)? Ne ulazim u razloge, strah/podrozrivost je prisutna.

- Koliko vas je, iskreno, saznalo od Hrvata gde su koreni za to ponašanje?

Ja sam imao sreće sa odgovorima na sva ova pitanja, i više nemam nikakvih iluzija, osim o pukoj TOLERANCIJI. Nikakvog više tu ISKRENOG većeg-dubljeg razumevanja ne može da bude, pa makar stotine "g.Barića" sa obe strane svaki Božji dan kačili po jednu religijsko-pomirljivo-pokajničku kolumnu.

@antropolog

Meni nije jasna jedna stvar? Pominješ li ti (vidim, ni ti ne persiraš drugima, pa k'o velim, voliješ taj način ophođenja) u ovoj diskusiji kanibalizam ili sarkokanibalizam? Mnogi se uhvate za onu prvu reč, koja je već prilično izlizana postala. Ako si mislio na ono drugi, jedenje bogova tj. bića od kojih tražiš tim činom milost, o tvom poređenju se da razmisliti. Dakle, otkloni mi tu nedoumicu, molim te, jer ni ja ne mogu toliku netrpeljivost (možda i preblaga reč) dela Hrvata prema Srbima da objasnim sebi nekim savremenim motivima. Ti antropološki možda nisu loš putokaz?

Uvijek sam mislio da je njemačka divizija "Princ Eugen" iz Drugog svjetskog rata bila sastavljena od samih ubica i monstruma. Tako su mi pričali moji preci koji su imali nesreću da osjete tu diviziju na svojoj koži kad se onomad 1943. prošetala Krajinom ostavaljajući samo krvave tragove. Tek skoro, slučajno, u priči i spontano od svjedoka tih događanja čuh neuobičajenu i nevjerovatnu priču. Bahuljajući u zimu te 1943. godine po šumama u zbjegu, svjedok i još grupa mojih seljana nabasala je na njemačkog vojnika iz krvave divizije "Princ Eugen". I kad su se ukočili od zime, gladi, beznađa i jada, kad su se pomolili zadnji put pred smrt, vojnik je na tečnom srpskom jeziku rekao da ne idu tim pravcem jer će naići na smrt, na revnosne ubice. Zbjeg se okrenuo otišao u drugom pravcu. Pravcu života. E sad, ja ne znam više šta da mislim! Ta činjenica mi razbija stereotip. A lakše je živjetu u stereotipu i crno-bijelom svijetu. A čovjek koji se zvao Viktor Novak napisao je daleke 1948. knjigu na više od hiljadu stranica o užasima Jasenovca i vezi katoličke crkve sa tim. Čovjek koji se zvao Marko Lipovac u ljutu zimu 1942. ispred pomahnitalih glavosječa ustaša na čelu sa katoličkim sveštenikom fra Sotonom Vjekoslavom Filipovićem spasio je dvadesetoro srpske djece u selu Drakulić nadomak Banjaluke. Da su to saznali slađe bi ga zaklali nego svih 1200 Srba tog dana. I Viktor i Marko su Hrvati, vojnik sa početka priče je vjerovatno banatski folksdojčer Švabo. Strašno je sve što se desilo ali smijemo li reći i možemo li misliti: Nisu svi isti! U svakom žitu ima kukolja ali i u svakom kukolju sigurno ima žita. E zbog toga žita treba pomenuti LjUDE, sa svim velikim slovima.

Prvo čestitam autoru na tekstu i redakciji na objavljivanju: ovo je sve samo ne OBIČAN članak!

@ DŠ


Gledam ove redove komentatora DŠ-a i zapravo razmišljam da li je ovo licitiranje umesno? Nije umesno, dvojbe nema. A da li ih treba zabraniti (ili "zabraniti")?

Ako je zabranjeno umanjivati žrtve holokausta, da li mi Srbi, danas i na ovom sajtu, treba da tražimo od moderacije da ne dopusti (samu ideju) umanjivanja žrtava genocida? Moj odgovor jeste da ne treba tražiti zabranu čak i ovakvih stavova, zabrane nisu nikom dobra donele i, ma koliko tema bila osetljiva, mora se čuti drugi i drugačiji stav.

Ukratko, nisam srećan zbog stavova DŠ-a ali sam srećan što je (i) njegovim stavovima dato pravo da se pojave na sajtu NSPM-a. A možda komentator DŠ sa svojim stavovima i prekorima g. Bariću zapravo jeste plastičan odgovor na pitanje "šta je autor hteo da nam kaže".

Antropologu 1/2

Da budem iskren ne znam ništa o svom eventualnom kanibalizmu, ali vidim vi ste zabrinuti samo za to što je on orjentiran na Srbe, pa ste Jasenovac shvatili kao povratak u moje prirodno stanje.
Kad bi bilo barem samo to! Ne znam što kao antropolog iskapate od morala, ali moj davno pokojni djed Rikard, kojeg nisam upoznao, u Kninu je bio zaljubljen u arheologiju i prijateljevao sa Don Franom Bulićem. Bio je mislim tajnik prvog hrvatskog arheološkog društva i došao u sukob, čak sudski, sa poznatim arheologom fra Lujom Marunom. (Rikard se nije slagao sa fra Lujinim pozivom Kuenu Hedervariju iza njegovih leđa kao tajnika, da bi se namakla sredstva za arh. društvo.)
Ima još što bi bilo na tragu kanibalizma. Djedov brat Andrija bio je 20 godina stariji i kao profesor matematike bio razrednik svom mlađem bratu u splitskoj gimnaziji. Andrija je vršnjak i po nekim indicijama prijatelj Teslin, koji ga je navodno zvao u Ameriku, ali je Andrija već imao obitelj.
Taj Andrija je u Srbima vidio političko svjetlo za vrijeme Austro-Ugarske i čitava njegova pokoljenja završila su u Beogradu (netko je bio predsjednik apelacionog suda).

Rodoljubu

Hvala na komplimentima. Vidim muči vas stanje duha održivosti svog identiteta bez iluzija. Ostanite onda učenik Zena, on ima odgovor: Prosvjetljenje je iluzija, iluzija je prosvjetljenje. Vidjet ću kad stignete. U iluziju naravno.
Tko vam brani da budete čisti Srbin bez hrvatske muljavine? Pa zašto sam ja na vašem sajtu? Izražavate srpsku slobodu uma i tijela.


Jasni Simonović

Kažete prvi krivac za prvu žrtvu…
E, baš to je sve o meni. Krene čovjek pun sebe u život i naleti na vašu žensku milost!
Ona i ne pita, nego odgovara: Tražio si me.

@Rodoljub
Živio sam među Hrvatima 4 decenije...kada je počelo ovo što se desilo svako se priklonio svojima. Na pitanje prijatelja šta da radi sa sinovima koje je Tuđman pozvao da stvaraju državu odgovorio sam mu otprilike da oni mogu misliti o Srbima šta hoće, u ponečemu su i u pravu, ali Srbi ne brane Jugoslaviju zato što im je u njoj sve potaman nego zato što je po njih ona daleko manje zlo od NDH...baka mi je ubijena na kućnom pragu, ženina baka u kući, isti kuršum je raznio glavu petogodišnjeg brata blizanca moga tasta pred njegovim očima...nije to ni zaboravljeno ni oprošteno...Dovedi djecu ovamo...(oba smo živjeli napolju)...Odgovor je bio da on nije i neće biti izdajnik...
Doživio je pravu tragediju...izgubio dva sina...
Posle svega što se desilo ubijeđen sam da je najbolje rješenje JEDNI PORED DRUGIH, bar stotinu godina.
Vjerujem da je g. Barić dobronamjeran i pristojan čovjek, ali posle ovoliko krvi OKRENIMO SE SVAKO SEBI i brinimo svako svoje brige.

Strasno!Nevidjeno!
Sajt NSPM je postao revizionisticki,dozvoljave istorijski negacionizam(ustvari,hrvatski anifasizam-ustastvo u "rukavicama"),zaista ne uspevam da se opasuljim!
Ljudi,zar je moguce da mi Srbi sebi ovoliko nemara prema milionima zaklanih,prema deci,starcima,smemo li sebi ovo dozvoliti?!

Srpski Matematičaru, nema tu nikakva licitiranja. Jedan od prethodnih komentatora naveo je knjigu povjesničara Parija koji je znatno uvećao broj stradalih u Hrvatskoj. Ja sam mu dokazao da su njegove brojke o stradanju Roma, Židova i Srba prenapuhane. Popisivanjem žrtava, a baš to traže Srbi koji osporavaju objavljeni broj poginulih u Srebrenici, došlo se do približnih podataka.

Ako napišete da je u Hrvatskoj ubijeno 26 000 Roma, kao što je tvrdio Paris, a popis žrtava pokaže da ih je stradalo 8570, onda je jasno kako rade tzv. povjesničari. Iako je i 8570 golem broj te sramotna ljaga na duši ustaškoga režima. Isto se dogodilo i pri spominjanju srpskih žrtava u Hrvatskoj jer je realan broj 90-ak tisuća.

Opet ponavljam, i tih 90 tisuća također je zločin nad zločinima, ali ne ću dopustiti da se manipulacijom pokušaju zatrovati odnosi između normalnih Hrvata i Srba. A takvi su u većini!

Za DS
Toliko strasan bijase udar Srbo-cetnickih i crnogorskih hordi na Dubrovnik, da je tamo srusena
samo jedna zgrada - Srpska Pravoslavna Crkva.

Gosparu lipi, šjor Rikarde, nijesam ja ništa izmislio. Dozvolite da Vas podsetim da je otkrićem krapinskog čoveka Dragutin Gorjanović Kramberger sebe stavio u red vrhunskih svetskih umova, a hrvatsku arheoplogiju na sami svetski vrh gde i danas stoji. U Zagrebu danas ima stotinu vrsnih arheologa i svih stotinu će Vam potvrditi ono što sam ja rekao o suštini kanibalizma. To je verovanje da žrtve dal pojedene ili samo ubijene ili poražene na bilo koji način daju svoju živoptnu snagu, svoju ljudskost, ili kako Vi kažete milost, kao srž ljudskosti svom dželatu. To je jednostavno tako i tu se ne može ništa promeniti. Možda ja Vas razumem bolje nego što Vi mislite. Možda se i slažem delimično sa Vama, a to je da hrvatski narod i država ne mogu izneti teret greha Jasenovca, bez da im Srbi u tome ne pomognu. U ime slovenstva ili hrišćansta ili bilo čega drugog, socijalizma, samoupravljanja, whatever. Ja mislim da Hrvati taj greh ne mogu istorijski izneti ni uz srpsku pomoć, koju većina Srba danas nije spremna da pruži Hrvatima. Biće da su ljuti i ogorčeni, e, a možda ne mogu pomoći ni sebi, možda im geostrateške okolnosti daju nadu, u neku istorijsku perspektivu, ali tanko je to. Vaše pretke ničim nisam teretio niti bih. Međutim ono oko Mađara i Italijana niste Vi shvatili. Naime za razliku od Srba i Mađari i Italijani su nekoliko puta Hrvatima u nekim istorijskim okolnostima naneli velike i teške gubitke u ljudstvu. Milost se može prema Vašem uverenju dobiti samo od Srba, jer oni nisu naneli gubitke u ljudstvu Hrvatima, a od Mađara i Italijana ne. Eventualno bi oni mogli imati milost od Hrvata. Ja jednostavno ne verujem da se milost kao sukus, srž, džist ljudskosti može dobiti od bilo koga, pa i roditelja. Mislim da je svako kovač svoje sreće i da nije nužno da nekome ne može osvanuti dok drugome ne omrkne (čist kanibalski princip). Samo me nemojte zbog ovih narodnih poslovica optužiti za populizam.

Sta ne mogu reci a mogu dela?
Sta sve covekove reci smeju moci?

Od raznih mogucih "pisaca", opsti g. Baric. Sadrzaj, smisao, namera ???
On opsti ovu temu - stilizovano.
Primetio sam tri stvari - nestilizovano.
-Poslije Jasenovca i Blajburga ovo je...( bezobrazno ).
-Identicno Jevrejima koji ne pronalaze nikog svog odgovornog za tragediju svojih 6 miliona ljudi, ... ( koja bi to odgovornost morala da bude da bi se sest miliona dece, zena i muskaraca oteralo u smrt, a da se onda, bilo gde i u bilo kom kontekstu, BILO KAD U VREMENU ovako nesto kaze ??? ).
-Izbaceni iz naroda kao izrodi, izbaceni iz obitelji i poizdavani, izbaceni iz katolicke crkve ... ( da covek ne poveruje svojim ocima sta pise, jer je tamo stanje sasvim suprotno po tom pitanju ).

Ostalo je opstenje _ stil. Stilizovano !
A kad se sve sagleda, velicina zla je, recima BEDNIM - neopisiva, svescu nepojamna.
U njenom dovodjenju - stvaranju, na scenu postojanja postavljanju, radio je i jedan pisac. Dok nije dosla 1941, kad ostavi pero.
Dosta Vi to nas stilizovano.
Zato, rikni Rikarde _ eksplicitno !!!
Da ne bude vise stilizovano !!!

BOLNO JE

p.s.
Rusi, slovenstvo i to...
Nemojte da trosite krscansku brigu na Ruse. Brinu Rusi ateisti i Hristjani i to - efikasno, i za celo COVECANSTVO. Zlo ih je zestoko pritislo ( spolja - da bude jasno). Nece oni sami u nepostojanje, jer su dobro brinuli. Ako budu morali, NA VREME, pre nego bude kasno za njih, oni ce prvi ...
Sta se to pod skutima krscanske civilizacije poradja?
Neka spreci ako hoce.

Gospodine Bariću, pošto vidim da aktivno pratite ove komentare, smem li nešto da Vas pitam? Koja je funkcija Vašeg teksta? Mislim, 'ajde da budemo otvoreni: moral je kategorija koja pametne ljude ne zanima previše. Prosto otud što im nije potrebna, oni je već nose u sebi, kao kakav unutrašnji organ, i samo konstatuju da je nešto negde dobro ili loše. To traje kod njih jedan trenutak, a potom usmere pažnju na druge konotacije, njima svakako interesantnije (kao što je mene ovde zaintrigirala ona antropološka). E sad, Vi niste Srbin, to jest očito niste kao onaj komentator koji se potpisao tim etnonimom sposobni da iz dubine duše iznesete svoj jad, pa da to na nekog ostavi utisak, što takvi izlivi uvek čine; Vaš stil pisanja je, naprotiv, neka nesrećna mešavina emotivnog i intelektualnog, koja zbog svega gorenavednog nažalost može ostaviti utisak jedino na one što bi želeli da budu prihvaćeni, dakle na kvaziintelektualce, ljude bez jasno utemeljenog stava, iza čijih teških reči se ne krije ništa drugo sem podložnosti dnevnopolitičkim uticajima. Šta očekujete od njihove podrške, kad takvi nikad nisu bili sposobni da bilo šta menjaju? Zašto svodite sebe na jeftinu tiradu, pauzu između dve sapunice na njihovom programu? Voleo bih da ova pitanja ne shvatite pogrešno i da me ne ubacujete u pogrešan film. Ja se vrlo lepo družim sa Hrvatima, nikad ih nisam ni ludo voleo ni ludo mrzeo, ali da jesam ovo drugo, ne verujem da bi me Vaše reči naterale da se predomislim.

Gospodine Ivane i gospodine antropolože,

Kažete da mislite da Hrvati ne mogu istorijski greh Jasenovca izneti ni uz srpsku pomoć ... ali niste rekli kako ste oholo spiskali tu moju jeftinu tiradu izraženu paljenjem voštanice u srpsku slavu i traženjem upravo te i samo srpske konkretne pomoći. Pa ako u ovom pokušaju i ne iznesemo čitav greh (prema svima) - jer ta naplatna kasa i nije kod vas Srba, nego kod Jevreja - da barem među braćom zamolimo koliko brat od brata može. Ako ne može, možda nije sad u prilici, možda i sam uđe u nepriliku, pa će nekad poslije razumjeti i grešnog brata.

Pitate me zašto sebe svodim na jeftinu tiradu, pauzu između dve sapunice na srpskom programu.

Pa ja jesam jeftina tirada.
Samo ne svodim ja sebe na nju, nego me život tu sveo da bi što potpunije uveo.

Pokušajte shvatiti antropološki kad ne ide drukčije: kad sam u zrcalu vidio sebe kao neprijatelja ili tiradu, ja sam je kanibalski smazao.
Tako je došlo do voštanice, bez tirade je ne bi bilo. To je funkcija «mog» teksta i on je u cjelini namijenjen braći Srbima. Da im se u nadolazećoj nevolji nađe, da jadni ne kupuju glasnost kod Gorbačova, kad je ni Rusi nisu dobili prije Putina.

Jednom sam poslao komentar na komentar G.Barića (ispod teksta drugog autora) u kome sam imao slične primedbe ovim Ivanovim i drugih komentatora. Moderatori su, pretpostavljam, zaključili da se moj komentar direktno ne tiče teksta, pa ga nisu pustili. I Koder, koji je imao benigne teme, razumljiviji je od g.Barića. Kada se u tekstovima o najosetljivijim srpskim temama nađu pojmovna zbrkanost, neprimerena poređenja i lakonski komentari ("Pa ja jesam jeftina tirada") na koje ukazuju komentatori (Aleksandar, OKVIR,...), to ih objektivno svodi na nedopustivu relativizaciju. Ako se uz to sinhronizovano pojave "bočni udari" poznatih komentatora-provokatora (DŠ,...) - ta komocija postaje degutantna!
Primetio sam da su neki komentari već naišli na tihi, neobjavljeni bojkot i da je to dobar odnos i recept za očuvanje ozbiljnosti pristupa našim problemima. Naročito ne bi trebalo odgovarati na iznova postavljena pitanja na koje postoje očigledni odgovori, bilo u tekstu bilo u komentarima posle njega, a pre "inventivnog" pitanja.

Bog i duša... tj. zaboga miloga, "DŠ"!?

Ni u jednom mogućem kontekstu Vas nisam citirao, parafrazirao, spomenuo, niti imam aluzije na ijedan Vaš tekst, jer ih (ne zamerite) uredno preskačem tokom čitanja!

Ako ste i imali neka Vaša "ogledala" u tekstovima, moja "ogledala" nemaju nikakve veze sa Vašima. Tj. možda i imaju (čim ste se pronašli?), ali ne na ličnom nivou.

1/3

Jasna,
sestra moje majke bila je Jasna, umrla je mislim prije nego je prohodala. Tako nam je svima to ime u spomen nevinosti...Vi znate da jeste u mojoj voštanici, zar ne? Neka ovo stane na tome, ovaj dio ispod ne odnosi se na vas.

Za vašu informaciju, pisao sam o Jasenovcu 1990. Otišao sam sam iz Splita, popodne posjetio memorial sa betonskom ružom, upisao se u knjigu poštovanja prema braći Srbima, Jevrejima i Ciganima (ne sjećam se da li sam tada uopće znao za Rome). Na odlasku sam bio umoran na autoputu, pa sam se zaustavio u jednoj restoraciji. Bila je poluprazna i ne znam kako i kada, ali - naridao sam se. Onako bez veze, puklo me nebo.
Onda sam produžio za Sloveniju i odsjeo u nekom hotelu mislim u Dravogradu. Ujutro sam otišao na Bleiburg. Tamo sam prvi put vidio kako vijore hrvatske zastave i opet sam plakao. Onda je bila misa, pa popodne ručak, pa se na ručku posvadili ustaše i neki naš pop udbaš kako su ga zvali, mislim Duka.
I kasnije popodne otišao sam iz Bleiburške doline, neću je zaboraviti: cesta prolazi između dvije planine koje su u tom momentu bile upravo prespojene ogromnom dugom... I opet sam plakao.
Tako život teče, pa mu suza smeta i na kraju čovjek premalo nauči i malo ostane za pozornicu ovog svijeta koji i sam skriveno svoju suzu nosi.

3/3

Meni ništa ne daje osnova da se složim sa vašom, ne mojom rečenicom – «… hvala dragome Bogu da “tu naplatnu kasu drže naša braća Jevreji” pa da profit ode ne na “smirivanje” već na “mir” duhova.«
Mene smiruju i Srbi i Rusi, Jevreji me ne smiruju. Ja ostajem kao – valjda zreo čovjek sa 66 godina – u uvjerenju da je ovo privremeno stanje koje registrira moj nužno kratki život i da to ne znači da se i ta stvar neće promijeniti na bolje. Međutim ovog momenta ja to ne vidim, pa čak ni u pokušaju.

"Da im se u nadolazećoj nevolji nađe, da jadni ne kupuju glasnost kod Gorbačova, kad je ni Rusi nisu dobili prije Putina."

Hmm ... kao volim da "pričam" sa Vama ...baš volim.
Zbog tog manjka eksplicitosti , valjda

Za odnose medju narodima i razlicitim verama, u ime mira, mora da se bude razuman !!!
Mislioc Jevrej ce doci ( u nekim aspektima nekog problema ) do drugacijeg zakljucka od mislioca npr. Hriscanina. Svaki mora poznavati postulate onog drugog. To je tek minimalan preduslov.
E sad, da se ogranicim samo na odnose pripadnika gore navedenih vera, Jevreji su zrtve. Interesantno je - ne samo vezano za ovu temu, vec kroz vreme ( recimo zadnjih 500 godina ) i u dobrom delu Evrope - da su Jevreji bili zrtve na razne nacine, pa do najgoreg moguceg. A kakve obaveze ovi drugi imaju, u svojoj veri.
A odnos prema ljudima ( domorodackom stanovnistvu ) Severne i Juzne Amerike. Konvertovanje.
Odnos prema drugacijem od sebe u okviru samog Hriscanstva ( Pravoslavni, Rimokatolici, Protestanti...). Konvertovanje.

Na isti nacin kako se pokusava promeniti broj pobijenih u Jasenovcu, zatim svesti zlocin samo na - samo Jasenovac - ( tu njihovu novu istinu o Jasenovcu, gde deset puta smanjuju broj pobijenih ), tako se jos podmuklije, krajnje muchki zaobilaze rasni zakoni u `ndh`.

1.2
RIKARD...Pa se tako ne nalazim samo u Vašoj voštanici, već i u mnogim svećama koje kao da su upaljene samom rukom svetoga Antuna, svete Petke, svete majke Tereze, svih svetih, nalazim se u običnim svećama koje ljudi prinose svaki dan i u onim nedogorelim delićima i na zidovima limenog kućišta koje vredne čistačice odnose na đubrište u životni ciklus...gde god..(od nedavno i u sveći za preminulog direktnog potomka Turskoga sultana koji je poslednji polagao pravo na presto Srbije, tako rekoše na TV)...

Voštanica je za mene, tvrdo rečeno, čarobni štapić...Voštanice se pale iz najčasnijih namera, tako verujem...U svakoj osećam da se nalazim, i ne znam zašto je to tako..Tek tako...Ali se uspem zaustaviti kad primetim da plamen preti da ugrozi ljudske domene shodno mom medicinskom poznavanju..pa tada svetost i svetlost sveća prepustim “dašku” večnosti...A kad ne znam kome ću sveću nameniti, namenim je kome je najpotrebnija u nizu od app.6 milijardi ljudi...Kakve države, kakve nacije, kakve jame između veroispovesti, kakve rase...kakvi bakrači! Ne moramo se svi na Olimpijski tron popeti, niti Himalaje osvojiti, niti Manastir Šaolinzu posetiti, niti Maču Pikču dotaći...Uvek ima Neko ko će uliniti za nas...I neuznesene povisiti ...

Nije svaka Voštanica ispričana javno kao vaša...Zahvaljujem se Redakciji NSPM što je prinela tekst “Jasenovačka Voštanica” na “superhighway” globalnog nezaborava...
Zahvaljujem se vama što ste, potaknuti imenom Jasna, javno podelili sećanje na vašu tetu Jasnu (svoje ime naprosto obožavam – prva lozinka za moj “životni članak”) i podarili mi saznanje simbolike nevinosti u njemu...Palim sveću za malenu devojčicu i prinosim gde drugo u ovom trenutku do u presvetli Hram balkanskog Svetog maestra, najvećeg porodičnog Mirotvorca, Svetoga Save...

Poštovani komentatori,
Zatvaram diskusiju i zahvaljujem na vašem trudu da se uključite u bolnu jasenovačku tematiku balkanskog prostora. Niti jedan vaš komentar (Okvir, Dragan itd...) me nije uvrijedio i potvrdio je moje uvjerenje o zrelosti i statusu srpske političke misli koja može komunicirati i ljutite stavove bez vulgarnosti. Ipak, ne slažem se sa tom ljutnjom, dodijali su mi pretendenti na ljutiti imiđ Srba, pa ih konačno više i ne držim baš puno Srbima, što samo po sebi ne komentiram.

Izraženi cjelokupni potencijal komentara ostaje zarobljen u političkom polju koje lično nalazim neplodnim i mrtvim. Generacija kojoj pripadamo – mislim na onu koja nije prošla II svjetski rat - po mom je mišljenju pravi izraz totalnog poraza Balkana. Ova generacija ostaje doslovno nesposobna da se suoči sa životom. Krepali smo kao sanjari rata za kojeg znamo da ćemo svakog izgubiti, jer nijednom nismo dorasli. ostale su nam ulice i uličarenje...

Jasna,
Moje najiskrenije saučešće za vaš gubitak u Jasenovcu!

Vi potvrđujete da je neizvediva misao eksterminacije «drugih» i da taj izvod dugujemo Jevrejima. To je samo djelimično tačno: dugujemo Jevrejima poput vas. I to ne zbog vašeg hrišćanstva ili jevrejstva, nego zbog vas kao Jasne. (Vidim da ovo niste ubrali, tu apsolutnu Jasnu u sebi...).

Puno pozdrava Rikard

Kad nema odgovora, to znači da nema odgovora.

Mi Srbi koji smo imali tu (ne)priliku da zivimo duze vremena s 'rvatima kao moja malenkost SAMO mi znamo KAKVI su 'rvati i kakva im je nazovi "crkva" tj.kakav je i sta je Vatikan.
Kao osoba koja je zivijo 30-ak godian medj njima tacnije (okolina)Dubrovnik (juznije)gdje su vecinom POkatolice ex srbi koji su se POkatolicili pre 100-ak i kusur godina.

Sta da kazem??
Taj svijet je strasno iskomplexiran da komplexi kombinovani s starsnom patoloskom mrznjom cine njih jako nesretan svijet.Srbi su im krivi cak i kada im je lose vrijeme pa vi sada vidite stepen te bolestinje.

Nazalost takvi su nam susjedi a ovakvih kao oni imamo jos njih za susjede (POturice i Arnauti).